S A M O ] A

Bilo je to posle jedne moma~ke ve~eri. Provelo se vrlo veselo. Jedan od prisutnih, stari moj prijatelj, re~e mi: - Ho}e{ li da pe{ice pro{etamo avenijom Jelisejskih Polja? I nas dvojica laganim koracima po|osmo dugim {etali{tem, ispod tek olistalog drve}a. Nije se ~uo nikakav glas osim onaj nejasni i stalni {um Pariza. Sve` vazduh vejao nam je u lice, a tisu}e zvezda sejale su nebom zla}ani prah. Drug mi re~e: - Ne znam za{to, ali, ja tu no}u di{em bolje nego na ma kom drugom mestu. ^ini mi se da mi se ovde misao {iri. Poneki put ovde mi kroz um sevne svetlost, i u izvesnom trenutku pomislim da }u prona}i bo`ansku tajnu stvari. Potom se prozor zatvori. Svr{eno. Ovda onda vi|ali smo kako pored d`bunova promaknu po dve senke. Prolazili smo pokraj klupa na kojima su sedele po dve prilike, sa~injavaju}i samo crnu masu. Moj drug promrmlja: - Bedni ljudski stvorovi! Nisu mi odvratni, nego ih beskrajno sa`aljevam. Izme|u svih tajni ~ove~ijeg `ivota ima jedna koju sam prozreo: sva na{a nevolja dolazi otuda {to smo ve~ito sami, i svi na{i napori, svi na{i postupci te`e samo tome da izbegnemo tu samo}u. Ovi zaljubljeni parovi ovde {to sede na klupama trude se, kao god i mi, kao i sva `iva stvorenja, da izbegnu usamljenost, ma i za jedan minut; ali, oni ostaju i osta}e uvek sami; a tako isto i mi. Samo {to to neko zapa`a vi{e, a neko manje, u tom je cela razlika. Od du`e vremena ve} strahovito me mu~i {to sam razumeo, {to sam otkrio u`asnu samo}u u kojoj `ivim i {to znam da je ni{ta ne mo`e da prekrati, ni{ta, razume{ li? Ma {ta da poku{amo, ma {ta da ~inimo, ma kakav bio zanos na{eg srca, ma kakvo da je treperenje na{ih usana, na{eg zagrljaja, mi smo uvek sami. Poveo sam te ve~eras u ovu {etnju da se ne bih vra}ao ku}i, jer sada u`asno patim od samo}e u svom stanu. Ali, {ta mi to vredi? Govorim ti, slu{a{ me, pa ipak, jedan uz drugog, mi smo sami, potpuno sami. Razume{ li me? “Blago siroma{nima