Нешто лепо што иде круг

„Дакле, ти би хтео да разговараш са мном?“
„Ако имаш времена“, рекох.
Бог се насмеши:“Моје време је вечност, шта си хтео да ме питаш?“
„Шта те највише изненађује код људи?“
Бог одговори:“Што им је детињство досадно, јуре да одрасту, а потом би желели да поново буду деца, што троше здравље да би стекли новац, а потом троше новац да би вратили здравље, што размишљају тескобно о будућности, заборављајући садашњост, а на тај начин не живе ни у садашњости ни у будућности, што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никада нису ни живели.“
Тада упитах:“Као родитељ, које би животне поуке дао својој деци?“
Осмехујући се, Бог одговори:“ Да науче да никога не могу присилити да их воли,могу само волети; да није највредније оно што поседују, него оно ко су у свом животу; да науче како није добро упоређивати се са другима; да науче да није богат ко има највише, него онај коме најмање треба; да науче како је довољно само неколико секунди да се повреди вољено биће, а потом су потребне године да се то излечи; да науче да није увек довољно да им други опросте, морају сами себи да опросте; да науче како се новцем може купити све осим среће; да науче да је прави пријатељ онај који све зна о њима, а ипак их воли.“

„Људи ће заборавити све што си рекао, људи ће заборавити све што си урадио, али никада неће заборавити какве си осећаје у њима