Jutro

Sunce me ponovo pod tvojim prozorom doručkuje. Noć koja se upravo razvodnjava, ujedala mi je kožu hirovitim, hladnim talasima vazduha. Razulareni decembar je svlačio sa sebe maskovite slojeve produžene jeseni. Bestidno mi se prikazivao u svojoj totalnoj nagosti, šepureći se ubilačkom moći hladnoće. Pucketanje u suvom bagremovom granju se nadvikivalo sa udaljenim zvucima grada koji se meškoljio u snu. Napregnute oči su pokušavale da proburaze zavesu iza pravougaonika čiju je boju bledela tiha neminovnost svitanja. Budni smo oboje, razmišljao sam, svako pred svojim Rubikonom. Ti nagnuta nad stihovima nekog romantičarskog pesnika, koje ćeš da zaboraviš nekoliko dana posle ispita, a ja uplašen snagom samoće u koju me urušava treperenje sopstvenog stida. Brižljivo gajiš zlopamćenje pod svakim delićem mekane puti. Vešto ga kalemiš na ujede moje savesti. Noćima zagledan u blistavu mrlju kojom gledaš na grad, tražim način da se vratim. Okajavam se u dijalogu sa mrazem u nogavicama. Na obližnjem trgu bludi zora, spuštajuci se niz veliki mermerni krst. Žureći prema autobuskoj stanici, razbijam dremljive grupice radnika trece smene. Verujem u smisao kajanja.

Priča o ljubavi

( ili Traženje načina )

Prilično neobično za jednog muškarca, rekla je ugledavši gomilu knjiga o cveću, uredno naslaganih ispod uramljene fotografije mojih roditelja, koji su jednoga jutra pronadjeni mrtvi u bračnom krevetu. Očima pretvorenim u upitnike me je naterala da pola sata govorim o devojci iz cvećare i traženju načina da joj se približim. Da li si još nekada bio zaljubljen, pitanja u njoj se nisu smirivala. Prateći joj pogledom prste koji su klizili rukavom moje košulje, kupljene u butiku u kojem je radila, trudio sam se se da smislim kako da oćutim priču o vitkoj crnokosoj iz prodavnice pogrebne opreme i krezubom, prljavom momku koji mi je one večeri onako jeftino prodao pištolj...

Momak moje bivše devojke

( ili Postaću